О књизи: 2012 / Есеј - лирски, али са елементима, међутим, сасвим органским за стил аутора, физиолошки есеј, и са сталним присуством у тексту наратора – проза у којој се данашња Пољска види, чује очима, слух (осетљив, али и прилично неустрашив) модерног украјинског песника, као и његове усамљене ноћне шетње Краковом, разговори. са легендарним ликовима за ауторску генерацију (нарочито Ваидовскаја) - „Град почиње са железничком станицом, таксијем, просторијом у коју унесете кофере, унесете зимски ваздух са улице, снег на визиру капе , умор од путовања, мирис железнице, вагона, дим цигарета и делови пољског израза „попросзе“ „билецик“ Тада постаје познато и чак банално са сличним јутрима и мрачним вечерима, са улицама препуним пешака и алкохоличара бескућника, са танко исеченом шунком у самопослузи и телевизијским вестима о политици и криминалу, са посетама најближој пијаци где сељаци продају зимницу јабуке и јефтину кинеску робу, коју из неког разлога не доносе Кинези, већ Вијетнамци”; „Мрозек је стајао и шкиљио, гледајући изблиза у Краков и Каноничну улицу, његов лик и цео изглед као да су питали: шта ја тражим овде? Нисам се тада усудио да му приђем. Само сам стајао тамо на Крупничаји са таквим идиотским погледом: шта ја радим овде??»